Telegram Group & Telegram Channel
ҚУЛЛАРНИНГ ҚИРОЛИ

Бурбонлар сулоласи вакилларидан бири — 1715 йилда Франция тахтига эга чиққан қирол Людовик XV қаҳратон қишда янги пишган меваларни ейишни хуш кўраркан. Қиролнинг дастурхонидан ёзги сархил мевалар узилмаслиги учун Версал саройида махсус қишки боғ ташкил қилинган экан. Аммо у ерда мевали дарахтларнинг ҳамма турини ҳам етиштиришнинг иложи бўлмаган экан.
Қиш чилласининг бир куни Людовик XV янги узилган нок ейишни хоҳлаб қолибди. Қишки боғда нок дарахти йўқ. Хизматчилар бутун шаҳарни дараклаб ҳам қирол истаган мевани топа олмабдилар. Ўша куни мамлакатнинг бош вазири қиролнинг ҳузурига бир таклиф билан кирибди:
— Ҳазрати олийлари, миямга бир фикр келди, — дебди у хушомад билан эгилганча. — Марҳаматингизни дариғ тутмай, бир фармон чиқариб берсангиз, яъни шул мазмундаким, фуқароларимиз ўз уйларида кичик-кичик қишки боғлар ташкил қилсалар ва қиш ойларида сарой дастурхонини янги пишган мевалар билан таъминлаб турсалар. Биринчидан, меваларнинг хилма-хиллиги ортарди, иккинчидан, қиш палласида кўнглингиз тусаган мевани топишнинг имкони бўларди. Бугун бутун шаҳардан биттагина нок топилмагани учун хижолатда қолдим...
— Ғирт аҳмоқона таклиф! — дебди қирол. — Менинг фуқароларим бунга рози бўлмайдилар. Ахир, уларнинг ҳаммасида ҳам қишки боғ яратишга имкон йўқ-ку. Бундай фармон берсак, камбағал қатламнинг қаҳри келади. Йўқ, мен рози эмасман! 
— Ҳазрати олийлари, сиз шу фармонни чиқаринг-да, ижросини менга қўйиб беринг, — дебди бош вазир бўш келмай. Хуллас, ўша куни у қиролни шундай фармон чиқаришга кўндирибди. Орадан ҳеч қанча вақт ўтмай, фармоннинг ижроси бошланиб кетибди. Бундан бош вазир ва ҳукумат аъёнлари ўзларида йўқ ҳурсанд бўлибдилар, аммо қирол...
— Ҳазрати олийлари, сиз нега севинмаяпсиз? — дебди бош вазир қиролнинг хуноб бўлаётгани сабабини тушунолмай. — Ахир фуқароларингиз сизга садоқатларини яна бир бор намойиш этдилар, фармонингизни қулоқ қоқмай бажаряптилар. Мана кўрасиз, яқинда...
— Бас қилинг! — бош вазирнинг гапини кесибди Людовик XV ғазаб билан. — Садоқат эмиш-а! Садоқат эмас бу, аҳмоқлик! Наҳотки фуқароларим орасидан бирорта мард чиқиб, “Биз бу фармонни бажара олмаймиз, бунга имконимиз йўқ”, — деб айтолмаган бўлса?! Демак, улар фуқаро эмас, улар — қул! Мен эса қулларнинг қиролиман. Ҳа, қулларнинг қиролиман мен! Бор мартабам шу холос!..
Айтишларича, қирол Людовик XV ўшандан сўнг қишда сархил мева сўрамайдиган бўлган экан.

Дилфуза КОМИЛ

🌗🌘🌑🌒🌓
Ибрат излаганга — ибратдир дунё
🌗🌘🌑🌒🌓
Please open Telegram to view this post
VIEW IN TELEGRAM



tg-me.com/ibratdir_dunyom/7294
Create:
Last Update:

ҚУЛЛАРНИНГ ҚИРОЛИ

Бурбонлар сулоласи вакилларидан бири — 1715 йилда Франция тахтига эга чиққан қирол Людовик XV қаҳратон қишда янги пишган меваларни ейишни хуш кўраркан. Қиролнинг дастурхонидан ёзги сархил мевалар узилмаслиги учун Версал саройида махсус қишки боғ ташкил қилинган экан. Аммо у ерда мевали дарахтларнинг ҳамма турини ҳам етиштиришнинг иложи бўлмаган экан.
Қиш чилласининг бир куни Людовик XV янги узилган нок ейишни хоҳлаб қолибди. Қишки боғда нок дарахти йўқ. Хизматчилар бутун шаҳарни дараклаб ҳам қирол истаган мевани топа олмабдилар. Ўша куни мамлакатнинг бош вазири қиролнинг ҳузурига бир таклиф билан кирибди:
— Ҳазрати олийлари, миямга бир фикр келди, — дебди у хушомад билан эгилганча. — Марҳаматингизни дариғ тутмай, бир фармон чиқариб берсангиз, яъни шул мазмундаким, фуқароларимиз ўз уйларида кичик-кичик қишки боғлар ташкил қилсалар ва қиш ойларида сарой дастурхонини янги пишган мевалар билан таъминлаб турсалар. Биринчидан, меваларнинг хилма-хиллиги ортарди, иккинчидан, қиш палласида кўнглингиз тусаган мевани топишнинг имкони бўларди. Бугун бутун шаҳардан биттагина нок топилмагани учун хижолатда қолдим...
— Ғирт аҳмоқона таклиф! — дебди қирол. — Менинг фуқароларим бунга рози бўлмайдилар. Ахир, уларнинг ҳаммасида ҳам қишки боғ яратишга имкон йўқ-ку. Бундай фармон берсак, камбағал қатламнинг қаҳри келади. Йўқ, мен рози эмасман! 
— Ҳазрати олийлари, сиз шу фармонни чиқаринг-да, ижросини менга қўйиб беринг, — дебди бош вазир бўш келмай. Хуллас, ўша куни у қиролни шундай фармон чиқаришга кўндирибди. Орадан ҳеч қанча вақт ўтмай, фармоннинг ижроси бошланиб кетибди. Бундан бош вазир ва ҳукумат аъёнлари ўзларида йўқ ҳурсанд бўлибдилар, аммо қирол...
— Ҳазрати олийлари, сиз нега севинмаяпсиз? — дебди бош вазир қиролнинг хуноб бўлаётгани сабабини тушунолмай. — Ахир фуқароларингиз сизга садоқатларини яна бир бор намойиш этдилар, фармонингизни қулоқ қоқмай бажаряптилар. Мана кўрасиз, яқинда...
— Бас қилинг! — бош вазирнинг гапини кесибди Людовик XV ғазаб билан. — Садоқат эмиш-а! Садоқат эмас бу, аҳмоқлик! Наҳотки фуқароларим орасидан бирорта мард чиқиб, “Биз бу фармонни бажара олмаймиз, бунга имконимиз йўқ”, — деб айтолмаган бўлса?! Демак, улар фуқаро эмас, улар — қул! Мен эса қулларнинг қиролиман. Ҳа, қулларнинг қиролиман мен! Бор мартабам шу холос!..
Айтишларича, қирол Людовик XV ўшандан сўнг қишда сархил мева сўрамайдиган бўлган экан.

Дилфуза КОМИЛ

🌗🌘🌑🌒🌓
Ибрат излаганга — ибратдир дунё
🌗🌘🌑🌒🌓

BY Ибратдир дунё 🌙


Warning: Undefined variable $i in /var/www/tg-me/post.php on line 283

Share with your friend now:
tg-me.com/ibratdir_dunyom/7294

View MORE
Open in Telegram


Ибратдир дунё Telegram | DID YOU KNOW?

Date: |

How Does Bitcoin Work?

Bitcoin is built on a distributed digital record called a blockchain. As the name implies, blockchain is a linked body of data, made up of units called blocks that contain information about each and every transaction, including date and time, total value, buyer and seller, and a unique identifying code for each exchange. Entries are strung together in chronological order, creating a digital chain of blocks. “Once a block is added to the blockchain, it becomes accessible to anyone who wishes to view it, acting as a public ledger of cryptocurrency transactions,” says Stacey Harris, consultant for Pelicoin, a network of cryptocurrency ATMs. Blockchain is decentralized, which means it’s not controlled by any one organization. “It’s like a Google Doc that anyone can work on,” says Buchi Okoro, CEO and co-founder of African cryptocurrency exchange Quidax. “Nobody owns it, but anyone who has a link can contribute to it. And as different people update it, your copy also gets updated.”

In many cases, the content resembled that of the marketplaces found on the dark web, a group of hidden websites that are popular among hackers and accessed using specific anonymising software.“We have recently been witnessing a 100 per cent-plus rise in Telegram usage by cybercriminals,” said Tal Samra, cyber threat analyst at Cyberint.The rise in nefarious activity comes as users flocked to the encrypted chat app earlier this year after changes to the privacy policy of Facebook-owned rival WhatsApp prompted many to seek out alternatives.Ибратдир дунё from jp


Telegram Ибратдир дунё 🌙
FROM USA